Article

43377

Tržište kapitala kao sastavni deo finansijskog tržišta, predstavlja faktor globalizacije nacionalnih ekonomija posebno preko svog instrumentalnog dela. Time se omogućava investitorima iz gotovo celog svijeta da brzo i efikasno menjaju strukturu svog investicionog portfolia, pri čemu se misli prvenstveno na investiranje u hartije od vrednosti.
Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti – akcijama i obveznicama. Zakon predviđa da se trgovanje akcijama može obavljati samo na organizovanom tržištu.
Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću ponuda i tražnja i određuju cene raznih dobara.
Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja »uvek na istom mestu i u isto vreme« danas zameni novim: »stalno i svuda«, ali berza i dalje ostaje mesto susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Berza ne kupuje, niti prodaje, samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika trgovanja.
2. POJAM BERZE

Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hartija od vrednosti.
Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima.
Poreklo reči BERZA objašnjava se u 2 varijante:
1. Reč BERZA potiče od latinske reči BURSA – kesa. Prvobitne berze bile su tržiste novca, mesto gde se menjao domaći novac za novac drugih zemalja.
2. Reč berza potiče od sastanka trgovaca iz ratnih krajeva koji su se u 14. veku sastajali u Belgiji (Brižu), u to vreme veoma poznate porodice Van der Beurse u čijoj je zgradi obavljana trgovina hartijama od vrednosti.

Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.

U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji, veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu standardne oznake kvaliteta.

3. ELEMENTI BERZE


Tri elementa definicije berze
1. Mesto
2. Predmet
3. Način

Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje.
Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u najvecim.
Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo poverenje se institulizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje – uzansima. Svako ko želi da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.
Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim pravilima.
Globalna berza sve vise marginalizuje odredjeno mesto na kome se odvija trgovina i ona postaje sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja.
U donosenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom samostalne, isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama rade posebni berzanski sudovi – arbitraže.
Sama suština berze ostala je ista, jos od vremena flamanskih trgovaca zadržala je svoje osnovne kumulativne elemente:
• trgovina bez uzorka – na reč,
• poverenje i njegova zastita,
• odredjeni uslovi trgovanja jednaki za sve učesnike.
4. PRINCIP RADA BERZE

Organizacija berze slična je koncentričnim krugovima u čijem centru se nalazi sama berza sa svojim službama, pratecim organizacijama i institucijama. Kada je nastajala prvo je oformljen prvi krug trgovaca, a zatim se formirao njegov centar i periferija. Neposredni trgovci i dalje predstavljaju ključni mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju berzi postoji tačno propisan broj mesta za ove ekskluzivne igrače koji se zakupljuje na godisnjem nivou. To su boksevi iz kojih broker komunicira sa svojom brokerskom kucom u vezi daljih poslova. Na parketu se nalaze i pultovi i tačno se zna kojom se hartijom ili predmetom trgovanja trguje za kojim pultom. Ovo dovodi do brže i jednostavnije realizacije poslova. Ne retko je predmet trgovanja odvojen i vremenom tako da se tačno zna u kom vremenu se trguje kojim materijalom (Madjarska berza).
Svaki naredni krug igrača kako se udaljuje od centra ima manje prava u procesu berzanskog trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se opet berzanski posrednici, ali bez prava učešća na zvaničnim berzanskim sastancima i zaključivanje poslova na njima. I ova grupa igrača mora, pre pristupanja trgovini da zadovolji stroge kriterijume vezane za poslovnu pouzdanost. Učesnici u drugom krugu služe kao veza šireg tržista sa ovlašćenim igračima na berzanskom parketu. Treci, po redu, su savetnici za investiranje u terminske ugovore, a četvrti, firme koje upravljaju otvorenim računima za investiranje. Odmah iza prvog kruga, na nekim manje razvijenim tržistima dolazi otvoreno tržiste. Na kome ovlašćeni posrednici nalaze klijente. Na taj način, prikupljaju se slobodna sredstva na tržistu i preko sistema berzanskog poslovanja kanališu u odredjenim pravcima. Sa druge strane ovog lanca nalaze se preradjivači, krajnji potrošači i primarni proizvodjači kojima berza donosi slične pogodnosti u poslovanju.

4.1. Berzanski poslovi

Ciklus trgovine na berzi obuhvata tri osnovne faze. Prva faza se realizuje van berze, u odnosima investitora i berzanskog posrednika-člana berze. Ovaj odnos se uspostavlja otvaranjem računa hartija od vrednosti i računa novčanih sredstava budućeg investitora kod berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju određenog finansijskog instrumenta. Druga faza predstavlja realizaciju naloga, odnosno kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta na berzi ili OTC tržištu i utvrđivanje cene finansijskih instrumenta. Treća faza ponovo prenosi ciklus van berze u obračunsku instituciju (klirinška institucija), gde se obavlja obračun.

Trgovina na berzi, u ranijem periodu, obavljala se neposrednim odnosom budućih investitora i berzanskog posrednika, fizičkom razmenom papira za novac. Savremena trgovina pretpostavlja da investitor koristi račun hartija od vrednosti kod berzanskog posrednika. Investitor daje instrukciju berzanskom posredniku da kupi ili proda određeni finansijski instrument, i ova instrukcila se naziva nalog (Order). Koji će nalog dati, zavisi od investitora, odnosno od njegove investicione strategije.

Registracija hartija od vrednosti i dobijanje dozvole za prodaju odnosno kotacija istih na berzi i u okviru zvaničnog berzanskog tržišta je postupak koji je definisan u okviru svake berze. Drugim rečima, formiranje cene po kojoj se finansijski instrument prodaje ili kupuje na berzi, polazeći od naloga klijenata, zove se kotacija. Cilj ovog postupka je da potencijalne investitore zaštiti od informacione asimetrije, odn. Lažnih informacija koje može plasirati emitent činom emisije hartije od vrednosti.
Dozvola za prodaju efekata na zvaničnom berzanskom tržištu izdaje se na pismeni zahtev emitenta koji se uvek podnosi zajedno sa odabranom bankom kao posrednikom.
Nakon izvršene registracije i izdate dozvole za prodaju, pristupa se uvođenju efekata na berzu, što podrazumeva:
• utvrđivanje berzanskog kursa,
• realizaciju kupoprodajnih naloga po zvaničnom berzanskom kursu,
• objavljivanje kursa po kojem se vrši kotacija efekata.




Previous article:
Ne razumem. (13 years ago)

Next article:
BERZA (drugi deo) (13 years ago)