LUSATIAN SERBS UNDER GERMAN OCCUPATION !!
http://www.serbske-nowiny.de/
http://www.domowina.sorben.com/index.htm - Сајтови лужичких срба
Културно средиште Горње Лужице је Будишин ( немачки: Бауцен ), а Доње Лужице Кочебуз ( немачки: Котбус ). У административном смислу, Горња Лужица је данас део немачке покрајине Саксоније, док је Доња Лужица део покрајине Бранденбург.
Лужички Срби себе називају Србима: ВЕНДИ;Serbja, Serb, Serbowka, док Србе са Балкана називају Juzni Serbja.
Свако ко је читао Јована Деретића или Олгу Луковић Пјановић упознат је са старином имена Венди ( један од назива за све Србе ), ВЕНЕТИја-Венеција. Срби су се између осталог звали и ИЛИРИ, Сармати, Вандали, Трибали,.....тј. то су била српска племена што ће рећи да није било никаквог досељавања Срба на балкан односно на српском Хелмско полуострво јер Срби су староседеоци на Хелмском пол. Историја данашња о Србима је заснована на Немачкој школи, и та историја је уведена као званична након Бечког конгреса.И све се заснива на једном делу Константин Порфирогенита.
Много је више доказа о старини и величини српског или правилно срБског имна и величине Србског народа,
нпр. Лаоник Халкокондил каже: Срби су народ најстарији, то поуздано знам.
Сипријан Робер тврди да су се пре имена словена сви словени звали Србима.
Ту су још и Ами Буе, Павел Јосиф Шафарик, Нестор Часни Кијевски..... и многи други историчари
Сада мало о положају Лужичана као староседелаца у Германији, и однос дошљака германа према њима:
Osporavanje i zabranjivanje jezika Luzickih Srba imalo je slicnu sudbinu osporavanja i negiranja jezika i pisma balkanskih Srba. Godine 1334, Lajpciski parlament je doneo propis da se svako onaj ko progovori luzickosrpskim jezikom kaznjava smrtnom kaznom. To je bilo vreme kada su luzickosrpski pisci iz protesta pisali na latinskom a ne i na nemackom jeziku. Dolaskom Hitlera na vlast, 1936. i 1937. godine, doneti su sledeci propisi: "Sto je moguce vise ogranicavanje vendskog ( srpskog ) jezika, podizanje nemackih decjih vrtica, da bi se Nemstvo gradilo odozdo i da bi se pre svega sprecila
izgradnja vendskog politickog vrhovnog staba". Godina 1937. oznacila je progon i hapsenja najuglednijih Luzickih Srba, ukidanje svih kulturnih i nacionalnih organizacija, oduzimanje imovine i progon svake vrste. Tada su donete sledece mere za jacanje Nemstva:
1) Nikakvih predavanja ne sme biti o vendskom narodu i obicajima.
2) Za vreme citanja nastave, ali narocito na odmorima, govori se nemacki.
3) Bogatstvo nemackih igara i pesama prenosi se deci.
4) U poznavanju zavicaja imena stara daju se na nemackom i unose na nemackom.
5) Zaposljavaju se samo nemacki ucitelji po krvi.
6) Moraju se podizati nemacki vrtici za predskolski uzrast, da bi se deca najzad odvojila od svojih baka koje govore samo vendski.
7) Sa svih odgovornih mesta mora se govoriti samo o nemackim obicajima, narocito u skolama.
8) Rec "Vendi" mora da nestane....
Топонимија Горње и Доње Лужице у Немачкој: Лужичка средишта у Пиперима – Црнци ( у Лужици Черниц и Черневалд ), Стијена ( Штајнсдорф ), Гробовље ( Грабендорф ), Ступа ( Столп ), Студено ( Студениц ), где је становао бан лужански, Радовче ( Радавич ), Врба ( Вербен ), Тријебач ( Трјебин-Трабендорф ), град Девич ( Дјевин-Грос Дубен ), Пискава ( Бисков ), Букови До ( Буквиц ), Луково ( Лукау ), Дубрава ( Дубрау ), Дубравица ( Дубравка-Фрауендорф ), Брањевина ( Браниц ), и др.
Градови у Германији, изворно лужичкосрпско име и дошљачко-германизовано име тих градова:
У Братоножићима: Лутово ( Лутол-Лојтен ), Дријење ( Дрјејце-Древиц ), Црквице ( Керквиц-Керкојце ), Корјен ( Корјениц ) и др.
У Бјелопавлићима: Јеленак ( Гелау ), Рошци ( Рузиц ), Горица ( Гориц ), Глизица ( Глајзиц ), Бањкове Луке ( Панков-Лукау ), као и лужичка престоница, Гостиље ( Грос Гастрозе-Гастераз ), итд.
У Пјешивцима: Стубица ( Стоплипц ), Копетињ ( Копац ), Будошка Градина ( Будишин ), Острог ( Острау- Остриц ), и Борков До ( Боркови ), као и стара братства Бембреци ( Бамберг ) и Кукаљи ( Кукау )!
Липовци ( Лајпциг )........
Сада мало о култури Лужичана:
Песма Павола Вићаза:
Србин сам и то ћу остати
Србин сам и то ћу остати,
Србином се до своје смрти звати
и у српској земљи, само у њој,
кад смрт позове наћи мир свој...
Заједно са својом браћом, а не сам,
спаваћу мирно свој последњи сан
у храму белих зидова,
у сну вечном без снова...
Српски храм, земља српска,
туђа би ми била мрска,
Србин неће заборавити на мене,
да ме у својој молитви спомене...
Како бих сам могао бити у туђем крају,
кад ме овде сви познају,
спаваћу са Србима мртвим свим
са осмехом тихим, блаженим...!
Крст српски с настрешницом малом,
поставите на гробу мом,
јер Србин сам својим бићем целим
па то и по смрти остати желим...
Песма Јакуба Барт - Ћишинског:
Лужичким Србима
Што јаче се затегни сам, струно златна ...!
Извуци из ње што снажније звуке, прсте мој!
Хоћу Србима да певам, да прену у бој
и победнички разбију слободе врата.
"О, Срби, пређите на дела већ! Напустите
колебљивост сваку!"
Глас мртвих Срба из гроба опомиње и позива...
"О, устаните, раскините окове тамнице, што пут ка
слободи скрива!"
Туђинцима пркосно покажите песницу вашу јаку...
Туђи дух и обичаје туђе од себе одстраните,
реч отаца ваших и веру живу храните,
сваки педаљ српске земље браните!
Свиће зора за ноћима свим. -
Хтео бих све то да видим и доживим,
о, Срби, моји за родну реч и земљу нашу за коју
живим!
Песма Хандриј Зејлера:
Трајање Српства
Српство живети мора, чврсто стајати
и застава српска високо лепршати,
све док буде бор до бора
бацао сенке преко лужичких гора,
све док стрмо стење, као камени штит,
стршило буде високо у зенит,
а Шпрева током сребрним
тихо певуша Србима свим...
живети Српство мора, чврсто стајати
и његове гране увек цветати,
све док буде сунца и месеца
и под њима наша Лужица,
докле облак кишни благодетно залива
богате, плодове наших, поља и њива,
све док зеленило покрива брда родне груде
и на њима бар један цветак буде...
Живети мора Српства, чврсто стајати
све док српско дете успављује мати
погнута над колевком маленом,
успављујући га песмом сананом,
све док свака мисао српског духа
не буде била изван свога руха,
да би језиком својим увек могла понављати:
- то наше Српство мора опстати...
Јозеф Новак
(1895-1978)
Устајте Срби!
Дан слободе свиће,
дан зрелог жита.
Зграбите, браћо, косу и оружје,
за слободу, за класје,
што сте га сами посејали,
плодове натопљене вашом крвљу и сузама!
Доста је било раздора међу нама!
Кренимо напред! Победу ћемо извојевати,
верним и храбрим срцем ћемо је стећи!
Тешко вам је било да поднесете глад,
сву муку и напор борбе,
живот који у смраду одумире,
та отровна смртоносна испарења
у вашим рововима,
док вас нису ко стоку побили.
Напред, Срби, у победе славне!
На кућама
ко крвца црвени барјак нека те вијори —
слобода нашем народу!
Доста је било издајица,
не проливајмо братску српску крв!
Разбијте јарам, сломијте бич,
срушите брану, нек поплава крене,
нек успламти пламен притајеног огња!
Спалите спискове господара,
збаците тиране своје!
Хорника ловоровим венцем овенчајте!
Смолера призовите из његове ћутње,
тог весника славе,
вођу у боју
против дивљих звери.
Слобода за слуге!
Спалимо силе мрака!
Чишински пева о слободи српској, запевајмо и ми!
Испунимо завет песме!
Устајте Срби! У јуриш!
Исправимо неправду, доста је било срамоте!
(1919)
НАСТАВИЋЕ СЕ......
SUB...... Vote...... please
Previous article:
Лужички Срби - Заборављена браћа (14 years ago)
Next article:
Лужички Срби - Заборављена браћа 3 део (14 years ago)