Био је дан као и сваки други. Враћао сам се кући са посла. Не памтим кад сам се последњи пут тако уморио. Месечина је падала на шуму и осветљавала ми је пут. Био је пун месец. Стаза је била зарасла и не бас проходна јер сам једино ја туда пролазио. Дувао је хладан поветарац и уносио ми је језу у кости. Било ми је 40 година. Бог ме је обдарио снагом, те сам годинама радио као дрвосеча. Хвалили су ме како сам радник за пример. Добијао сам већу плату од других због свог учинка. Године мукотрпног рада су наравно узимале данак. Све чешће сам осећао малаксалост и болове у рукама. Живео сам у колиби, изолован од света. Много пута сам се разочарао у људе, и у својој колиби далеко од цивилизације, далеко од људске злобе осећао сам се безбедним.
Ушавши у моје мало царство од дрвета, скинуо сам капут. На брзину сам нешто појео и ставио воду да прокључа за чај. Сео сам за сто и сместио главу у шаке. Размишљао сам о својој бившој жени. Полако, обузео ме је сан.
Тргнуо сам се из сна. Чуо сам неки звук. Још мало сам ослушнуо и утврдио да чујем вучији урлик. Било ми је јако чудно, јер вукова у овом крају нема још од доба кад је мој отац био дете. Сећам се прича старијих људи о великој и последњој хајци на преостале вукове. Побијени су сви до једног и потпуно истребљени са овог подручија. Размишљање ми је прекинуо звук воде за чај која се просипа по шпорету и поду. Потпуно сам заборавио на то. Похитао сам да средим то. Док сам брисао воду, чуо сам вука поново, само овог пута јаче. ‘’Приближава се’’, помислих. ‘’Боље да проверим’’. Узео сам стару пушку свога оца и изашао напоље. Пажљиво сам прегледао сваки педаљ око колибе и ништа нисам нашао. Вратио сам се назад. Попио сам чај, прочитао јос по неку страницу књиге и решио да одем на спавање. Док сам лагано корачао ка соби поново сам зачуо исти урлик. Крв ми се заледила. Знао сам да је испред колибе, али није ме то бринуло. Бринуо ме је сам урлик. Кад имам времена идем у лов са пријатељима, па могу да препознам вучији урлик. Посто сам сада могао урлик да чујем кристално јасно знао сам да то није обичан вук. Урлик се поновио. Похитао сам ка витрини и поново узео стару очеву пушку. Овог пута нисам имао намеру да излазим напоље. Пошто је дневна соба била пуна прозора, отрчао сам до спаваће собе и тамо се затворио. Чуо сам снажан ударац и дрво које пуца. ‘’Несто ми је у кући’’, помислио сам. Скупио сам храброст и одшкринуо врата. Предамном је стајала грдосија висока око 170цм. Подсећао је на вука али био је превелики за њега и што је још језивије могао је да се усправи на задње ноге и тако хода. Осетио сам да ми срце ради неправилно. Почео сам да дрхтим и брзо сам затворио врата. Био сам свестан да ће ме ускоро пронаћи. Морао сам нешто да предузмем. Најближа помоћ била је удаљена 4км од моје колибе. Једини нацин да стигнем тамо и извучем живу главу био је да се докопам свог камионета који се налазио у гаражи поред колибе. Камионет је био јако стар и дуго га нисам користио али сада сам имао само њега као опцију за спас. План је био да упуцам то створење и бежим што даље одатле. Скупио сам храброст и истрчао из собе. Предамном је стајала грдосија која је сада усправљена на задње ноге била висока око 250цм. Срце је отказивало, зној ми се сливао низ чело, колена су ми клецала. Чинило се као да ћу се сваки час сручити на земљу и постати оброк том чудовисту. Ипак, некако подсвесно, успео сам да притиснем обарач. Сачме су се разлетеле и зариле у његово тело а он је и даље стајао ту непомичан и љући него што је био. Потрчао сам ка излазним вратима, а он је кренуо замном. Био је бржи од мене. Осетио сам ударац огромном шапом у леђа и канџе које се заривају у месо и кидају кожу. Пао сам као покошен. Нисам могао да се померим. Пушка је пала далеко од мене. Остао сам потпуно беспомоћан. Видео сам његову главу како се надвија над мојом. Осетио сам ужасам задах. Био је то задах смрти. Отворио је чељусти и зграбио ме.
Тргнуо сам се. Схватио сам да дрхтим и да сам обливен хладним знојем. Седео сам на столици. Вода се просипала по шпорету и поду. Помислих: ‘’Хух, Боже, ово је био само сан.’’
In E-Sim we have a huge, living world, which is a mirror copy of the Earth.
Well, maybe not completely mirrored, because the balance of power in this virtual world looks a bit
different than in real life. In E-Sim, USA does not have to be a world superpower, It can be
efficiently
managed as a much smaller country that has entrepreneurial citizens that support it's foundation.
Everything depends on the players themselves and how they decide to shape the political map of the
game.
Work for the good of your country and
see it rise to an empire.
Activities in this game are divided into several modules.
First is the economy as a citizen in a country of your choice you must work to earn money, which you
will get to spend for example, on food or purchase of weapons which are critical for your progress
as a fighter.
You will work in either private companies which are owned by players or government companies which
are owned by the state.
After progressing in the game you will finally get the opportunity to set up your
own business and hire other players. If it prospers, we can even change it into a joint-stock
company and enter the stock market and get even more money in this way.
In E-Sim, international wars are nothing out of the ordinary.
"E-Sim is one of the most unique browser games out there"
Become an influential politician.
The second module is a politics. Just like in real life politics
in E-Sim are an extremely powerful tool that can be used for your own purposes.
From time to time there are elections in the game in which you will not only vote, but also have the ability
to run for the head of the party you're in.
You can also apply for congress, where once elected you will be given the right to vote on laws
proposed by your fellow congress members or your president and propose laws yourself.
Voting on laws is important for your country as it can shape the lives of those around you.
You can also try to become the head of a given party, and even take part in presidential
elections and decide on the shape of the foreign policy of a given state
(for example, who to declare war on).
Career in politics is obviously not easy and in order to succeed in it, you have to have
a good plan and compete for the votes of voters.
You can go bankrupt or become a rich man while playing the stock market.
The international war.
The last and probably the most important module is military.
In E-Sim, countries are constantly fighting each other for control
over territories which in return grant them access to more valuable raw materials.
For this purpose, they form alliances, they fight international wars, but they also have
to deal with, for example, uprisings in conquered countries or civil wars, which may explode on
their territory.
You can also take part in these clashes, although you are also given the opportunity to lead a life
as a pacifist
who focuses on other activities in the game (for example, running a successful newspaper or selling
products).
At the auction you can sell or buy your dream inventory.
E-Sim is a unique browser game.
It's creators ensured realistic representation of the mechanisms present
in the real world and gave all power to the players who shape the image of the virtual Earth
according to their own.
So come and join them and help your country achieve its full potential.
Invest, produce and sell - be an entrepreneur in E-Sim.
Take part in numerous events for the E-Sim community.